Dvorci Bavarske raskoš, luksuz i moć

Kada razmišljate o bajkovitim putovanjima, dvorci Bavarske i njihov obilazak znači prolazak kroz impozantna vrata različitih dvoraca, povratak u daleku prošlost. Dvorci Bavarske nose sa sobom velike tajne, a visoke kule i masivni zidovi od kamena ukazuju istovremeno i na njihovu snagu kao i veličinu. Bogati zamkovi i palate u Bavarskoj kriju brojne priče i tajne koje samo čekaju da budu ispričane.

Bavarska – najveća regija u Nemačkoj

Bavarska, smeštena u jugoistočnom delu Nemačke, predstavlja jednu od najvećih i najbogatijih regija kako po prirodnim lepotama tako i po kulturnom nasleđu i istorijskim znamenitostima. Ako se na kratko vratimo u prošlost, više od jednog veka ovom regijom je upravljalo čak šest plemića. Svaki od njih dao je značajan doprinos kulturno – istorijskom razvoju Bavarske, a čak i kada je doba kraljeva prošlo, iza njih su ostali velelepni dvorci. Danas, ovi dvorci predstavljaju arhitektonska remek – dela koja svedoče bogatoj istoriji Bavarske. Zato, ako se uputite na putovanje u Bavarsku, obilazak dvoraca Bavarske znači putovanje kroz vreme i osećaj življenja u vreme bavarskih monarha, bajkovitih balova, čarolije i raskoši prošlih vremena.

Nymphenburg – mesto gde počinje istorija kraljevske bavarske porodice

Smešten na zapadu Minhena, dvorac Nymphenburg je najpre izgrađen kao letnja rezidencija za princa Ferdinanda Marije i njegovu suprugu Adelheid od Savoje. Izgradnja je počela 1664. godine, a dvorac je prvobitno imao jednostavan barokni dizajn, pod uticajem arhitekte Agostina Barellija. Tokom vremena, dvorac je doživeo veliki broj rekonstrukcija i proširenja, a posebno tokom vladavine kralja Maksimilijana II. Ovaj dvorac ima poseban istorijski značaj jer je to mesto rođenja jednog od najpoznatijih bavarskih monarha - kralja Ludviga II. Sam dvorac, poslužio je kao mesto inspiracije kralja za gradnju ostalih dvoraca, posebno dvorca Neuschwanstein.

Dvorci Bavarske – simboli raskoši, luksuza i moći

Imajući u vidu da su najveći plemići ostavili najveće bogatstvo za sobom, jedna ličnost se među njima posebno izdvaja. Kralj Ludvig II, koji je bio poznat po svojoj ljubavi prema arhitekturi i umetnosti, smatra se naručiocem nekih od najpoznatijih i najlepših dvoraca u Nemačkoj, uključujući čuveni Neuschwanstein, Linderhof i Herrenchiemsee. Ovi, ali i drugi dvorci predstavljaju simbole raskoši, luksuza i moći koji su, čak i danas, utisnuti u srce kulturnog nasleđa Bavarske.

Ekstravagancija, inat i usamljenost kralja Ludviga II

Nekoliko bavarskih dvoraca izgrađeno je pod ingerencijom kralja Ludviga II. Tokom vladavine njegovog oca, Maksimilijana II, Ludvigu je bilo strogo određivano koje iznose novca sme da troši, što ga ipak nije naučilo skromnosti. Kada je stupio na presto, kralj Ludvig II doneo je odluku da živi svoju bajku, zbog čega je u narodu bio ponznat i kao Kralj labud ili Kralj bajki. Noseći u sebi dozu romantičarskog duha, Ludvig je započeo gradnju nekoliko dvoraca koje prikazuju srednjovekovne legende i romantičnu atmosferu samih dvoraca. U dvorcima se mogu videti elementi srednjovekovne Nemačke, maurske Španije i Vagnerovih operskih dela.

Izgradnji dvorca Neuschwanstein kralj je bio posebno posvećen. Radio je marljivo na svakom aspektu izgradnje kako bi zamak postao odraz njegovih snova – i više od toga. Još u to vreme, zamak je posedovao kotlarnice koje su predstavljale najsavremeniji sistem grejanja što svedoči o Ludvigovoj težnji ka luksuzu čak i usred srednjovekovnog dizajna. Dodatno, o luksuzu govori i postojanje toaleta, pa čak i telefona koji je u to vreme bio zaista retka pojava.

Međutim, kralj Ludvig je uživao u samoći i dvorac je gradio isključivo za sebe. Tako dvorac nije imao gostinske sobe, prestona sala nije imala presto, a trpezarija je bila namenjena samo jednoj osobi - njemu. O svojoj težnji ka samoći nije mnogo pričao, ali je zato, da bi sebi obezbedio potpuni mir, ispunio čitav dvorac skrivenim prolazima i tajnim sobama. Ovakva, arhitektonska genijalnost, dodatno govori o njegovoj potrebi za privatnošću, a neki od skrivenih prolaza su dostupni javnosti. Tako se u potpunosti može osetiti jedinstvena atmosfera zamka i njegovog luksuza. U svojoj težnji da ostvari svoje bajkovite fantazije, Ludvig je na izgradnju dvorca potrošio, u to vreme, oko 6 miliona maraka (danas, približno 42 miliona evra).

Versajska lepota u nemačkom stilu

Pored dvorca Neuschwanstein, dvorac Linderhof je inspirisan francuskim Versajem. Ovo je mesto gde je kralj Ludvig II kreirao još jednu intimnu oazu luksuza i estetike. Sa prelepim vrtom, fontanama i paviljonom, Linderhof ističe kraljevsku ekstravaganciju. Pored toga, dvorac Herrenchiemsee, odražava sve lepote francuske arhitekture. Ovaj dvorac poznat je kao Versaj Nemačke, i predstavlja jedan od najambicioznijih projekata Ludviga II.

Dvorci kao inspiracija

Svojom grandioznošću i lepotom, dvorac Neuschwanstein poslužio je kao inspiracija za stvaranje najpoznatijeg Diznijevog zamka. Za potrebe „Uspavane lepotice“, zamak Neuschwanstein je postao prepoznatljiv širom sveta i predstavlja prvi zamak izgrađen u okviru Diznijevog parka.

I pored toga što su često dvorci izvor inspiracije za različita umetnička dela, putovanje u Bavarsku zapravo otvara put ka dalekoj prošlosti i upoznavanju istorije kraljevske porodice Wittelsbach. Upoznajući dvorac Nymphenburg u Minhenu, zakoračićete u prelepi vrt, muzej i veličanstvene koncertne dvorane koje oslikavaju luksuz i raskoš tog doba. Neuschwanstein, Linderhof i Herrenchiemsee svoj fokus stavljaju na bajkovitu i posebno maštovitu dimenziju Ludviga II.  Ipak, svi zajedno, ovi dvorci predstavljaju simbole monarhijske moći, estetskog izraza i nemačke istorije koju vredi upoznati i sagledati iz drugog ugla.